"Sve je samo pozajmljeno!"Intervju sa Tomasom Rauom
„Uzmi, napravi i rasipaj“ – sistem konačnosti treba ukinuti, kaže Tomas Rau, arhitekta i autor knjige „Material Matters“. Pošto su materijali vredni i ograničeni, trebalo bi da ostanu u posedu proizvođača. Posledica? Proizvodi postaju usluge.
Ideja o kružnoj ekonomiji stara je skoro 40 godina, ali smo još uvek u ranoj fazi njenog sprovođenja.
Naši preci su uvek delovali u duhu cirkularne ekonomije, jednostavno zato što su sirovine i materijali imali vrednost. Na kraju krajeva, ne bacate vredne stvari. U novije vreme smo izgubili iz vida ovu ideju. I danas se ponašamo po principu „posle nas potop“. Nakon što su proizvođači prodali svoje proizvode, gotovo da ih više ne zanimaju. Ali nema smisla bacati vredne, ograničene resurse. Ove sirovine predstavljaju naša “ograničena izdanja“. Naš trud je, s druge strane, beskonačan.
Koje izlaze vidite?
Pravi problem je što u današnjem sistemu proizvođač jedva da mora da preuzme odgovornost za posledice. Samo preuzimanje odgovornosti podstiče „promišljanje unapred” o tome kako se nositi sa materijalom. Potrebni su nam proizvođači koji razmišljaju unapred i dizajniraju svoje proizvode na takav način da se mogu demontirati, a njihove pojedinačne komponente ponovo koristiti.
Koja je razlika između ove i današnje reciklaže?
Današnja privreda se zasniva na principu destrukcije vrednosti kada su u pitanju materijali. Recikliranje to ne menja. Nalazi se nizvodno, dolazi na poslednjem mestu u životnom ciklusu proizvoda i potpuno je odvojen od proizvodnje. To je zato što uništavanje materijala košta manje od očuvanja materijala. Ako promenimo pravila igre i damo vrednost ograničenim resursima, kompanije će razvijati druge proizvode i rešenja. Najbolji reciklaž je sam proizvođač.
Šta očekujete od ove promene?
Proizvođač treba da ostane u posedu proizvoda i materijala. Tada će učiniti sve da njegovi proizvodi budu što izdržljiviji, popravljivi i lakši za demontiranje. On će ih izgraditi na takav način da se mogu lako nadograditi i da ne moraju da budu bačeni samo zato što nisu kompatibilni sa ažuriranim proizvodima ili funkcijama. Ovo zahteva poslovni model koji nudi proizvode kao uslugu
Proizvodi kao usluga - da li to funkcioniše?
Već smo nekoliko puta testirali model sa brojnim kompanijama, na primer sa Philips-om. Aerodrom Schiphol u Amsterdamu ne kupuje svetiljke od Philipsa, kako je prvobitno planirano, već lagane. Celokupna infrastruktura osvetljenja ostaje u vlasništvu kompanije Philips. Ali dobavljač snosi i sve troškove održavanja, uključujući i račun za struju. Radi savršeno, sa profitom za oba poslovna partnera
Da li to znači da proizvođač sanitarije obezbeđuje kompletnu opremu za kupatilo?
Na primer. To bi takođe moglo značiti da su troškovi vode i struje u kupatilu odgovornost sanitarnog preduzeća. Kompanija bi stoga imala veliki interes za razvoj proizvoda koji štede vodu i električnu energiju.
Šta je sa sanitarnim zgradama? Ko je vlasnik zgrade ako cevovodi ostaju u vlasništvu sanitarnog preduzeća, a pločice u vlasništvu polagača pločica?
Naravno, ova uslužna ekonomija ne funkcioniše na način na koji se zgrade planiraju i grade danas. Ali promena je deo posla. Cirkularna ekonomija je model za društvo u celini. Otvara nove i pre svega održive oblike proizvodnje i potrošnje, ali zahteva i drugačije razumevanje materijala, a time i nove zakonske regulative
To zvuči kao dugotrajan proces...
...a nemamo vremena. Ne zagovaram čekanje. Imam veliko poverenje u ekonomiju i njenu inovativnu snagu. Ali mora da vidi vrednost u materijalima i njihovom posedu i da otkrije prednosti za sebe. Tada će razviti nove odgovore.
Činjenice
O Tomasu Rauu
O Tomasu Rauu
Thomas Rau je arhitekta, preduzetnik i autor knjiga. Njegova arhitektonska praksa RAU Architects u Amsterdamu (NL) specijalizovana je za ekološki svesnu gradnju od 1992. Thomas Rau je sada neosporni autoritet u Holandiji za održivu gradnju i kružno stvaranje vrednosti u arhitekturi.
U 2016. godini, Thomas Rau i Sabine Oberhuber objavili su knjigu “Material Matters. Developing business for a circular economi.“